projekti

Naziv: UTICAJ SUNČEVOG VETRA NA AKTIVNOST METEORSKIH ROJEVA
Autor: Žan Disterlo

OBLAST ISTRAŽIVANJA
Meteorski roj, pojedini meteori, kao i meteorska prašina, ulaskom u atmosferu Zemlje, za sobom ostavljaju svetleći trag, taj trag je sagorevanje sitnih delića meteora u zemljinu atmosferu, naravno, usled velike brzine ulaska i raznih vrsta plinova koji su u sastavu zemljine atmosfere. Zato se meteori i vide. Veliki trag ili rep koji ostaje iza meteora, jonizuje pojedine čestice, u višim delovima zemljine atmosfere, a usled jonizacije, dolazi do homogenosti određenog dela atmosfere koja reflektuje elektromegnetne talase visoke frekvencije, pa u zavisnosti od broja ulaska meteora u što kraćem vremenskom intervalu i refleksija elektromegnetnog talasa je određene dužine.Zašto je to značajno?Iz tog razloga, što se od broja meteora koji su trenutno ušli i dužine vremena kao i trajanja jonizacije može odrediti dužina radio odjeka, a time i daljina reflektovanog elektromagnetnog talasa.Veliki doprinos dala je radio-astronomija, proučavajući posredstvom radio signala veličinu meteora, broj meteora, brzinu meteora...
Ovaj Projekat u svom istraživanju unosi novi moment u istraživanju meteorskih rojeva, a to je: Uticaj Sunčevog vetra na raspršivanje meteorskih čestica, brzina vetra, hemijski sastav vetra, smanjenje grupisanja meteora, i broja meteora na sat, u periodu maksimuma meteora, što bi za posledicu imalo smanjenu jonizaciju i slab radio odjek.

ASTRONOMSKI ASPEKTI OSNOVNO O METEORIMA
Već je poznato da je većina meteora ustvari sitna prašina ili veći komadići svemirskih otpadaka, nastalih eksplozijama u svemiru. Neki od njih su delovi formacija iz našeg Sunčevog sistema, dok neki dolaze iz međuzvezdanog sistema svemira. Većina meteora koje mi vidimo kao "zvezde padalice" nisu veći od zrnca peska. Tone ovakvog materijala stižu u Zemljinu atmosferu svakodnevno i praktično sve to izgori u višim slojevima atmosfere, tako da i ne stiže do površine Zemlje. Izuzetno mala količina ovog materijala pada na površinu Zemlje i kada se to desi mi ih nazivamo meteoritima.
S obzirom na njihov nastanak postoje dva osnovna tipa meteora: "sporadični" i "meteorski rojevi". Sporadičnih meteora je daleko više nego meteorskih rojeva. Sporadični meteori dospevaju u Zrmljinu atmosferu po nepredvidljivim vremenskim periodima i njihovo poreklo je nepoznato. Oko tri puta više sporadicnih meteora sagoreva u Zemljinoj atmosferi u jutarnjim časovima (oko 6h) nego u većernjim časovima (minimum je oko 18h) po lokalnom vremenu.
Zatim, Zemlja se susreće sa mnogo vise meteora u junu, julu i avgustu, uglavnom zbog čijenice da je u delu Sunčevog sistema kroz koji Zemlja prolazi prisutna primetno veća količina svemirske prašine.Meteorski rojevi su u svakom slučaju grupa koja se može predvideti s određenim procentom sigurnosti. Meteorski rojevi se kreću relativno koncentrisanim orbitama oko Sunca dok Zemlja preseca neke od tih orbita tokom godine, krećući se oko Sunca. Tokom prolaska kroz meteorske rojeve, posmatrač može vizuelno ili koristeći radio-prijemnik, registrovati desetine a u retkim prilikama i hiljade meteora na čas.Meteorski rojevi su usko povezani sa kometama. Komete se kroz svemir kreću po eliptičnim orbitama, sa Suncem u jednom fokusu a u drugom, daleko iza Jupiterove orbite.Kada se kometa približi Suncu, dolazi do njenog topljenja i rasparčavanja. Tom prilikom oslobađaju se milioni komadića svemirskog kamenja i prašine, koji se zadržavaju sasvim u orbiti komete ili u njenoj neposrednoj blizini.Ta sitna prašina je podložna uticaju Sunčevog vetra, koji pod nuklearnim dejstvom na Suncu, svojom jačinom i pravcem, kao i naelektrisanim česticama, te sitne čestice meteorske prašine usmerava u određenom pravcu.Veliki roj meteorskih čestica se još uvek zadržava u blizini orbite matične komete, pa je godinama posle prolaska komete njena orbita puna zaostalih ostataka. Iako je jedan deo meteorskih ostataka razbacan po eliptičnoj orbiti komete, veliki broj meteora (naročito većih) još uvek je skoncentrisan u blizini same komete.Iz tog razloga, ukoliko se desi da se Zemljina orbita ukrsti sa orbitom komete i to vrlo blizu komete, registrujemo ogromno povećanje broja meteora koji uleću u Zemljinu atmosferu što čak može izazvati " meteorsku oluju", hiljadama meteora na sat.

ORBITE I EKLIPTIČNA LONGITUDA
Kao sva orbitalna tela, uključujući planete, komete se kreću po eliptičnoj orbiti.Postoji razlika između orbita kometa i orbita planeta, po tome što je elipsa više izdužena. Zatim, razlika je još, što se planete Sunčevog sistema kreću u gotovo jednoj ravni (ekliptika), dok to sa kometama nije slučaj.Orbite mnogih kometa ukrštaju se sa Zemljinom orbitom i tada imamo priliku da doživimo meteorske rojeve, kao rezulta ukrštanja orbita.U nekim slučajevima orbita Zemlje i nekih kometa ukrštaju se dva puta godišnje, pa tako dobijamo dva meteorska roja od iste komete.To je slučaj sa Halejevom kometom i meteorskim rojevima (Eta Akvaridi, Orionidi).Pojava meteorskih rojeva se može predvideti s obzirom na tačku ukrštaja orbite Zemlje i komete u kosmosu, koja je skoro fiksna.U astronomiji putanja Zemlje oko Sunca definiše se pojmom ekliptična longituda ili solarna longituda. Ekliptična longituda je manje više ista kao i Zemaljska longituda s tom razlikom da kao referentnu tačku koristi Sunce. Ekliptična longituda meri se u stepenima oko Zemljine orbite, počinjajući svake godine od prolećne ravnodnevnice. Ekliptična longituda je pogodan način da odredimo položaj Zemlje u kosmosu obzirom da se ona vraća na isti ekliptično longitudni položaj skoro u isto vreme svake godine.Zahvaljujući tome u mogučnosti smo da uspostavimo relaciju između položaja u prostoru i dana kada će Zemlja biti u toj tački. Ukoliko znamo ekliptičnu longitudu orbite određenog meteorskog roja u mogučnosti smo da izračunamo kada će u budučnosti doći do ponovnog ukrštanja putanja Zemlje i orbite roja ili komete.
Ako zabeležimo maksimum roja i vreme jedne godine, to veme može biti preneseno na ekliptičnu longitudu koju je Zemlja zauzimala u to vreme. Zašto je potrebno da to znamo? Svaka godina je sa malim odstupanjem duga 365,25 dana; znači da će maksimum meteorskog roja kasniti oko 6h svake godine (prestupne godine su varka). Da bi pouzdano predvideli maksimum meteorskog roja potrebno je da precizno znamo kada će Zemlja stići na to mesto ukrštanja orbite meteorskog roja i naše orbite.Sada za precizno izračunavanje postoje kompjuterski programi, koji olakšavaju ovu vrstu posla, s obzirom da se pojedini momenti počinju komplikovati. Samo izračunavanje ekliptične longitude nije dovoljno. Ekliptična longituda Zemlje svake godine ima neznatno različito mesto u prostoru poznato kao srednja ravnodnevnica. Razlika je prouzrokovana pomeranjem zemljine ose, poznata kao precesija i iznosi oko 25 minuta svake godine, a ista se povećava sa prolaskom godina.Tako se kod proračuna greška može protezati godinama. Objavljeni podaci o ekliptičnoj longitudi za meteorske rojeve dati su koordinatama određene epohe (obično je to 1950. godina). Za izračunavanje precesije postoji formula i koristeći sve date proračune možemo predvideti maksimum meteorskog roja pouzdao i precizno.

METEORSKI ROJEVI - PROBLEMATIKA
Dodatni problemi su skoro nepredvidivi iz razloga što na pojedine meteorske rojeve planeta Jupiter ima veoma veliki uticaj. Ta planeta mase veće nego sve ostale planete zajedno, može drastično da skrene meteorski roj koji dospe u njegovu blizinu. To znači da ona može neke rojeve da pomeri i da oni postanu još intezivniji ili da kompletno nestanu, zbog promenjene putanje ili da se odjednom i niotkuda pojavi neki nepoznati roj velkog inteziteta. Fenomen ovakve prirode je roj Drakonidi.
Dalje, komplikacije nastaju zbog velikog broja rojeva, iz razloga što je solarni vetar odbacio deliće različitih dimenzija na različite delove orbite prouzrokujući da meteori različitih dimenzija uleću u Zemljinu atmosferu u različito vreme tokom nekog roja.U mnogim rojevima, sitne čestice, koje su i najbrojnije imaju maksimum ranije nego krupniji meteori. Krupniji meteori su mnogo više uobičajeni i češći neznatno nakon glavnog maksimuma roja.
Brzina meteora je veoma bitna. Svi meteori jednog roja u odnosu na Zemlju putuju istom brzinom. Mada različiti rojevi imaju i različite brzine. Ona je uglavnom zavisna od ugla pod kojim se ukrštaju orbite Zemlje i meteorskog roja.Orbite meteora i komete uglanom nisu u ekliptičnoj ravni.Ukoliko se orbita Zemlje i meteorskog roja ukrštaju pod velikim uglom tada brzinu meteora vidimo onakvom kakva je njihova stvarna brzina u odnosu na Sunce.Ukoliko se meteorski roj približava iz suprotnog pravca tada je njihova relativna brzina u odnosu na Zemljinu mnogo veća.Sporiji meteori su oni koi nas praktično sustižu, tj. njihove orbite imaju isti smer kao i Zemlja. Kada znamo pravce dolaska meteorskih rojeva možemo izračunati i njihovu elativnu brzinu. Brži meteori jonizuju više slojeve atmosfere i mogu se registrovati i na znatno višim radio frekvencijama dok kod sporih meteora to su niži slojevi atmosfere i niže radio frekvencije.

RADIJANT METEORSKOG ROJA
Jedna od osnovnih informacija koja nam je potrebna je radijant meteorskog roja u odnosu na pravac u kome mi usmeravamo naš vizuelni pogled ili radio antenu.Šta je to radijant meteorskog roja? To je lokacija na nebeskom svodu odakle meteorsi roj treba da se pojavi pri susretu sa Zemljiom. Mesto na nebeskom svodu radijant meteorskog roja menja kao što se menja i položaj zvezda na nebu.U pojedinim delovima dana ili noći radijant roja može biti i ispod našeg horizonta i tada nećemo biti u mogućnosti da registrujemo veliki broj meteora, mada će ih na drugom delu Zemlje posmatrano biti znatno više. U određeno vreme, radijant može biti visoko na horizontu i moguće je zabeležiti veliki broj meteora.Ukoliko znamo položaj radijanta na horizontu, možemo da predvidimo kada će refleksije radio signala biti najbolje, kao i vizuelizacija. Da ovo ne bude u suprotnosti sa ekliptičnom longitudom i maksimumom roja postoji interesantna činjenica: nije najvažnije kada stvarno neki meteorski roj ima maksimum, ukoliko je radijant meteorskog roja u nepovoljnom položaju, maksimum meteorskog roja neče značiti ništa.
Radijant meteorskog roja je predvidiv na lakši način u odnosu na ekliptičnu longitudu.On kao i nebeska tela može biti definisan pomoću rektasenzije-RA i deklinacije-DEC. Rektasenzija je slična geografskoj dužini, samo prenesena na nebesku sferu, umesto na Zemlju. Deklinacija je veoma slična geografskoj širini i referentna je prema zamišljenoj ravni koja je smeštena u ravan ekvatora i produžena u svemir.
Ukoliko su nam poznati RA i DEC meteorskog roja u mogučnosti smo da utvrdimo elevaciju i azimut radijanta za bilo koju tačku na Zemlji u određenom trenutku. Da bi optimalno iskoristili svoje vreme, potrebno je da znamo kada je radijant u najpovoljnijem položaj za izabrani pravac, a to znači kada će i da li će biti pod uglom od 90 stepeni u odnosu na izabrai pravac i za elevaciju od 45 stepeni. Proračun elevacije i azimuta nije lak zadatak, jer isti zahteva izračunavanje lokalnoh zvezdanog vremena kao i ostale faktore, pretežno povezane s vremenom. I za to postoje specijalni kompjuterski programi. 

MOTIVACIJA ISTRAŽIVAČKOG PROJEKTA
Sama primena radio astronomije u realizaciji Projekta je veoma interesantna.Prvo, što je samo istraživanje vezano za radio uređaje i oblast telekomunikacija, što ujedno odudara od uobičajenih dosadašnjih metoda (vizuelno posmatranje), nije ovisno o prozračnosti atmosfere, drugo, uticaj aktivnosti Sunca-sunčevog vetra na jonizaciju amosfere, brojem meteora kao i dužinu radio odjeka. Brzina Sunčevog vetra, sastav i tip, u momentu maksimuma meteorskog roja, uticaj Sunčevog vetra na gornje slojeve jonosfere, izbor radio frekvencije, za pojedine meteorske rojeve, prema brzini ukrštanja orbita, razređenost broja meteora u odnosu na protekli period pračenja...

METOD ISTRAŽIVANJA
Prilikom pojave meteorskog roja, utvrđivanja maksimuma i broja meteora na sat, dužine refleksija, pomoću podataka sa telemetrijskog satelita, ustanoviti trenutnu aktivnost Sunca, kao i stanje i trenutni uticaj, sastav, brzinu Sunčevog vetra na našu planetu. U zavisnosti od meteorskog roja, primeniti odgovarajuću radio frekvenciju, a takođe pod uticajem Sunčevog vetra pratiti stanje gorjih slojeva jonosfere i utvrditi anomalije. Dobijene podatke uneti u tabelu pračenja i vršiti analizu i poređenje sa predhodnim periodom.

DINAMIKA ISTRAŽIVANJA
Istraživački Projekat je započet 2004.g. u periodu minimuma 23. Solarnog ciklusa i trajaće do kraja 24. Solarnog ciklusa (2018.)

REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Projektom je obuhvačen veliki broj meteorskih rojeva, koji se po sebi razlikuju na više načina, analize će se objavljivati u periodu od godinu dana po završetku pračenja svakog meteorskog roja.Pojedini podaci biće upoređivani sa sličnim u svetu, posredstvom različitih Web sajtova ( Internacionalna meteorska organizacija )...
Meteorski rojevi zastupljeni istraživačkim Projektom:
Quadrantids, Lirids,Perseids, Sep. Taurids, Draconids, Delta Aurigids, Nov.Taurids, Leonids, Orionids, Geminids
SARADNICI-KONSULTANTI
U realizaciji Projekta učestvuju: istraživači, saradnici kao i pojedinci.
KOORDINATOR PROJEKTA
Žan Disterlo, Amaterska Radio-Astronomska Observatorija (A.R.A.O.)

________________________________________________________________________

Kampanja DMIS –UGASI SVETLO UPALI ZVEZDE-

Svetlo je isto kao i kamen,opeka ili bilo koji drugi materijal, što
se upotrebljava pri gradnji. Pomoću svetla se može-zidati- ali i
-rušiti-. Sve što želimo videti mora biti osvetljeno. Izgled zavisi
od toga kako je osvetljeno, a primerena svetlost i ujedno brizljivo projektovanje omogućavaju stvaranje željenog ugođaja, zavisno od vremena i potreba.Da bismo mogli delotvorno stvoriti skladni odnos svetlosti i senke, da bismo savremeno koristili i projektovali
svetlo, pogledajmo:
- Uticaj svetlosti na čoveka, floru i faunu
- Kako merimo svetlost
- Koliko je svetlosti potrebno na otvorenom prostoru
- Koliko se energije potroši za osvetljenje otvorenog prostora
- Tri kriterijuma za racionalno osvetljenje

 

-UTCAJ SVETLOSTI NA ČOVEKA, FLORU I FAUNU-
Istraživanja su pokazala da svetlost povoljno utiće na čovekovu aktivnost. Time se misli na aktivnost u zatvorenom prostoru, gde je dokazana veza izmedju osvetljenosti i sposobnosti dobre percepcije, logičnog razmisljanja,brzog i preciznog računjanja. Povećanje osvetljenosti u zatvorenom prostoru sa 90lx na 500lx izazvala je za 15,9% bolju percepciju. Preslaba osvetljenost predstavlja veliki napor za oči, sto dovodi do peckanja očiju i do glavobolje. Očni vid takodje slabi ako očima namećemo preveliki napor. Zato se u zatvorenom prostoru moramo pobrinuti da radimo, boravimo i odmaramo se uz pravilno osvetljenje. Biljke imaju odredjene potrebe za svetlosću za njih je svetlost direktno povezana za spravljanjem hrane kao i za rast, i taj proces je uslovljen dužinom dana. Kod prekomernog i dugotrajnog-produženog svetla taj se proces kod biljaka ponaša patogeno. Dnevni bio-ciklus kod životinja takođe je u tesnoj vezi sa dnevnom svetlošću. Dok pojedine životinje svoj dnevni-bioritam završavaju sa smirajem dana (zalaskom Sunca), a druge svoj ciklus zapoćinju kod produženog osvetljenja bio-ritam se remeti a kod dugotrajnog delovanja nastaju oblasti koje su bez pojedinih životinjskih vrsta jer je dugotrajnim dejstvom poremećen prirodni sklad. U tom slučaju direkto se utiće na prirodni lanac ishrane. Svetlosti na otvorenom prostoru za čoveka reklo bi se nikada dovoljno, mada koliko se mi trudili da svetlost Sunca zamenimo vestačkim-spoljnim svetlom, to nam ne polazi za rukom, čak bi rekao da nam više smeta nego li koristi. Slazem se, do jedne granice, kada je ta svetlost korisna i u onoj meri kada obavljamo određene radnje i kada je ono u tolikoj meri izrazeno, sve ostalo je prestiž, rasipanje energije, poremećaj prirodnog ciklusa pa i bolest. Primer je, ometano posmatranje nebeskih tela, što zanima ljude koji sebe nazivaju astronomima. Ali to je samo jedna štetna posledica prekomerne svetlosne energije utrošene da bi se dobio efekat vestačkog Sunca, a primera ima nebrojano mnogo.

KAKO MERIMO SVETLOST

U svetlosnoj tehnici važne su ove osnovne svetlosne veličine:
-svetlosni tok
-svetlosna jakost
-luminacija
-osvetljenost
Svetlosni tok predstavlja svetlosnu snagu izvora svetlosti. Jedinica za svetlosni tok je lumen.
Svetlosna jakost je mera za zračenje svetlosti u odredjenom smeru. Ona nam kazuje koliki je svetlosni tok što ga svetlosni izvor emituje u odrđenom smeru.Podatke o tome kako je raspoređena svetlosna jakost pojedine svetiljke daju proizvodjaći.Na osnovu toga računaju se osvetljenost i luminacija.Jedinica za luminaciju je kandel.
Radi lakšeg predstavljanja možemo reći da obićna svetiljka ima svetlosnu jakost od 1kandela u određenom smeru.
Osvetljenost pokazuje koliki svetlosni tok pada na određenu površinu. Jedinica mere osvetljenosti je lux.
Luminacija je mera za utisak o više ili manje svetloj, svetlećoj ili rasvetljenoj površini. Luminacija je jedina svetlotehnička velićina, što je oko neposredno razaznaje. Jedinica luminacije je cd/m na kvadrat (kandela na kvadratni metar).

-KOLIKO JE SVETLOSTI POTREBNO NA OTVORENOM PROSTORU-

Savez za osvetljenje SCG predlaže da na otvorenom prostoru kao sto su ulice, putevi, luminacija bude 0,5-2cd (po kvadratnom metru).Za ulične svetiljke u obliku svetlečih kugli, rasipanje svetlosnog toka je 50% iz razloga, da 50% povrsine kugle svoje svetlo emituje ka nebu, (u ovom slućaju taj prostor nije potreban čoveku).
Standardna sijalica za ovaj tip uličnih svetiljki je (VTF snage 125W). Ona ima svetlosni tok od 7550lm ili 1380cd. Svetlosno iskorišćenje od 50% je realno rešenje, za ovaj tip svetiljki, razlog da iskorišćenje bude približno maksimalno, je beskorisno emitovanje svetlosti ka nebu, dok adekvatna rekonstrukcija iste doprinosi ustedi uložene električne energije kao i emitovanje svetlosti koja će biti usmerena ka onim površinama i to znatno jaće.
Adekvatna tehnička rešenja već postoje, i stvar je noviteta, gde se ne vodi računa o štetnosti svetla u određenom pravcu.
Svetiljke sa (šeširom) su još uvek dobro rešenje, i uz male dekorativne rekonstrukcije istih, mogle bi poprimiti savremen dizajn, a zadržati ili poboljšati osvetljenost i smanjiti potrošnju električne energije.

 

-KOLIKO SE ELEKTRIČNE ENERGIJE POTROŠI ZA OSVETLJENJE OTVORENOG PROSTORA-

Električna energija za osvetljenje (otvorenog prostora) postaje sve značajnija stavka, u poređenju sa drugim potrošaćima ona ipak zauzima poslednje mesto. Kampanja:-Ugasi svetlo-upali zvezde- nema za cilj da se stručno bavi ovim problemom-potrošnje el. energije, već da ukaže na problem svetlosnog zagađenja, koje sve više preti neadekvatnim tehničkim rešenjema ulićnih svetiljki, i želi da da svoj doprinos u budućem planiranju ulićnog osvetljenja, ili rekonstrukcije postojećeg.
Monitoring koga su obavili članovi Radio-astronomskog Kluba na teritoriji užeg gradskog jezgra (MZ Sever-NGC) ukazuje, da 1197 uličnih svetiljki podležu svetlosnom zagađenju, ako smo rekli da je 50% svetlosnog toka istih usmeren ka nebu, što nema direktne koristi za čoveka, biljke i životinje, 50% uložene el. energije je uloženo bespotrebno. Da taj ulog nije zanemarljiv pokazuju rezultati ekonomskog obračuna.
Pokušali smo da za 1197 svetiljki snage 125W izračunamo dnevnu potrošnju,i ona je 89KW/h el. energije, što u periodu (jesen-zima) kada su one u upotrebi i 13h dnevno, ukupno iznosi 212MW/h, da bi u priodu (prolece-leto) kod upotrebe od 9h dnevno, ukupna potrošnja bila 147MW/h.Nepotrebna potrošnja, i izgubljen novac, ukazuje, da se i ovde može misliti na racionalnost. To ćemo ućiniti tako, da izaberemo pravilnu svetlost koju ćemo usmeriti tamo gde nam je potrebna, i upotreljavamo je onda kada nam je potrebna.Na koje se naćine izgubljeni novac moze uložiti, udaljino bi nas od teme, iako bi i astronomi rekli, da je to i za njih astronomska cifra.
Tri su kriterijuma racionalne osvetljenosti:

-TRI KRITERIJUMA ZA RACIONALNO OSVETLJENJE-

-Izbor prave svetlosti
Zašto je taj podatak važan? Važan je, zato, jer možemo međusobno uporediti različite svetlosne izvore i izabrati onaj koji ima povoljno iskorišćenje, a zadovoljava i neke druge kriterijume, kao što je boja svetlosti i slično.
-Prava svetlost tamo gde nam je potrebna
Svetiljka mora usmeravati svetlost gde je svetlosni izvor na onom mestu, i gde nam je svetlost potrebna.Savremeno osvetljenje više nije centralizovano, već se sastoji od dve komponente: opšteg osvetljenja i lokalnog osvetljenja.
Opšte osvetljenje pored orijentacione ima i funkciju ravnoteže.
Lokalno osvetljenje pored opšteg je i dopunsko osvetljenje, kada nam dodatno osvetljava mesto, objekat, prolaz i slično.
Svetlost upotrebljavam samo onda kada je to potrebno.
Nepotrebna svetlost baćen je novac. Budimo, međutim oprezni pri ocenjivanju šta je potrebno. Preterane stediše najradije bi iskljućile svetlo. Prednost je decentralizacija, na opštu, i lokalnu podeljenost osvetljenja, upravo u tome, da možemo delotvorno štedeti električnu energiju. Svetlost ćemo, dakle, upotrebljavati samo onda kada je to potrebno, i onoliko koliko je potrebno, i time izbegnemo svetlosno zagađenje.

Radio-astronomski Klub DMI-Bor

_______________________________________________________________________

Kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom je sada!

Contact with extraterrestrial intelligence is now!

Projekat: A.R.A.O

Autor: Žan Disterlo

Svojstvo sile značenja, energetsko polje uma, peta dimenzija svesti i uma, je nova hipoteza i  način kontaktiranja sa vanzemaljskom inteligencijom:

Moždana zračenja

Misli pokreću moždane čelije, zbog te pobude iz njih istovremeno zrače živčane struje i moždani talasi. Oni su iste fizičke prirode. Kada živčane struje stignu do grla, čovek izgovara svoju misao. Tako u živčanim strujama i u moždanim talasima su kodirani sadržaji misli.

Kada se sa povoljnim slaganjem talasa oscilacijom moždana zračenja ujedine sa energijama okruženja, nastaju nove vrste energetskih polja sa upisanim-modulisanim sadržajem misli. Svi sadržaji svesti i uma zapisani su u moždanim zračenjima i poljima koje se prenose u okruženje i u sadejstvu su sa njim. Energetske pojave povezane su i elektromagnetno, i nose sadržaje svesti, to je energetsko polje uma, koje je sastavljeno od elektromagnetnih talasa plazme i zračenja koji nosi sadržaje svesti.

Energetsko polje uma blisko je zajednički nesvesnom i nadsvesnom. Ta energija se povinuje našim mislima i vrši trenutni-skalarni prenos koji je brži od prostiranja svetlosti (Teslini skalarni talasi). Tako se preko energije uma ostvaruje nova uzvišena tehnologija gde se mislima upravlja događajima, fizičkim procesima...

Moždana zračenja se sastoje od živčanih struja, moždanih talasa i prenosioca sadržaja svesti.

To su sile koje prenose energiju nastalu u mozgu. U tim silama i energijama zapisana su značenja misli, zatim stanja, sadržaji i svojstva svesti i uma. Kada objedinimo te sile i energije kao sile značenja i sile energija (informaciona sila i informaciona energija) tada imamo petu poznatu silu i petu poznatu energiju.

Teslini talasi

Po De Broljevim talasima frekvencija od 6Hz predstavlja donju granicu energetskog polja koga pokrivaju –Teslini talasi- ili –teslioni-

De Broljevi talasi, čiji su deo i –teslioni- opisuju talasne osobine tela i to nisu elektromagnetni talasi. Pri prostiranjima bliskim brzini svetlosti ujednačavaju se proračunate vrednosti na De Broljeve i elektromagnetne talase.

Frekvencija od 6Hz odgovara talasna dužina od 500.000.000 metara. Tako su teslioni most između fizičke stvarnosti i različitih stanja svesti. Teslini talasi su tako longitudinalno-skalarni, posebna fizička pojava različita od hercijanskih transferzalno-vektorskih elektromagnetnih talasa. Teslioni su dimenzionalno bogatiji i složeniji energetski oblici od elektromagnetnih talasa.

Teslioni mogu biti suštinski povezani sa silom značenja, koja prenosi sadržaje svesti, dovodi do simetrije značenja i pronicanje u susedne stvarnosti. Oni mogu stupiti u međudejstva i sa drugim silama i energijama. Tako imamo da u energetska polja uma spadaju neka torziona polja, teslioni, etar...

Energetsko polje uma

Kada se slaganjem moždanih talasa (rezonanca, interferencija) zračenjem spoje sa elektromagnetizmom iz okruženja, nastaju novi oblici energetskih polja, sa upisanim značenjima misli kao i sa sadržajima i svojstvima svesti.

Stojeća energetska polja uma

Rezonancom energetskih polja uma kod dve ili više osoba, kada ta zračenja imaju iste učestalosti, podudarne faze, iste pravce prostiranja, a suprotne smerove, nastaju stojeća energetska polja uma.

Kao proizvod međusobnog odnosa moždanih zračenja svih ljudi i odnosa tih zračenja sa elektromagnetizmom iz okruženja, stojeća energetska polja uma čine zajedničku mrežu za čitavo čovečanstvo. Kada se radi o različitim jačinama-amplitudama deo energetskih polja uma nastavlja da se širi ostavljajući za sobom stojeće talase uma.

Svojstva sile značenja

Informaciona sila se razlikuje od poznatih sila:

-Nosi energiju u kojoj su značenja, stanja i drugi sadržaji misli i svesti

-Deo energetskog polja uma odakle smisaono deluje iz više, pete dimenzije

-Teži spontanom povećanju reda (negativna entropija) i nema poznatu masu i gustinu (negativna masa i gustina).

-Deluje u oba vremenska smera: od prošlosti prema budućnosti i od budućnosti prema prošlosti (negativno vreme). To delovanje kroz petu dimenziju, nadprostiranje, može prestići kretanje svetlosti, a i trenutni skalarni prenos u četvorodimenzionalnom prostor-vremenu.

-Pokazuje svojstvo samosvesti a povinuje se značenjima misli i sadržajima svesti.

-Upravlja sa četiri poznate sile izazivajući podudarnost misli i događaja kad oni nisu povezani uzročno posledičnom nužnošću već smisaonim, naduzročnim odnosima. Misli utiču na silu značenja, a ona usmerava i upravlja ostalim fizičkim silama, tako je moguće da  se mislima i sadržajima svesti naduzročno deluje na prirodu, čoveka, i uopšte na događaje u čulnoj i nadčulnoj stvarnosti.

-Ne može se neposredno meriti preko poznatih uređaja, koji rade na uzročno-posledični način, već se posredno zapaža kod pojava na koje naduzroćno deluje.

-Delovanjem iz viših dimenzija, samosvešću i ostalim svojstvima pokazuje osobine jedinstvenog polja sila, ako uzmemo da je sila značenja u višim dimenzijama stopljena sa prauzorima, praoblicima i duhovnim praslikama onoga što se u fizičkom svetu pokazuju kao pravila, zakoni, načela.

-Delujući po načelima uštede i svrsishodnosti pomaže da se želje i namere ostvare sa što manjim utroškom rada, vremena i energije.

-Prostiranjem kroz petu dimenziju, sila značenja omogućuje da svesna energija našeg bića, izdvojena iz tela putuje kroz vreme i prostor-vremenske prečice.

-Povezuje fizički svet sa susednim stvarnostima i svetovima uma, duše, duha...

Veza elektromagnetizma, kao fizičke sile, sa silom značenja, ispoljava se pri veoma malim prenosiocima energije koje imaju moždani talasi.

-Sila značenja povezuje ljudsku svest sa višom svesnošću. Ona spaja našu svest sa riznicom svemirskih znanja, sa zapisima u energetskom polju uma, kao i energetskim putnicima kroz prostor, vreme i međuzvezdana prostranstva.

Peta dimenzija svesti-uma:

Trenutni prenos podataka-skalarni, dozvoljava mogućnost da je brzina svetlosti najmanja brzina prostiranja u prenosu podataka ali je ona najveća moguća brzina u fizičkom svetu, a najmanja brzina u duhovnoj stvarnosti smisaonih odnosa. Tako je brzina svetlosti razdelnik između četiri dimenzije prostor-vreme i pete dimenzije svesti, uma.

Svest razume postojanje ostalih sila i tako obuhvata stvarnost četiri dimenzije i javlja se kao viša peta dimenzija. Peta dimenzija ili dimenzija svesti povezana je sa energijom svesti a time i sa moždanim zračenjima koja prenose sadržaje svesti. Ta zračenja su elektromagnetne sile kao i pete sile.

Ako svest prepoznaje ostale sile jer ih sadrži objedinjene u svom polju, onda je polje svesti u nekom odnosu sa jedinstvenim poljem sila, tako energija misli prenošena moždanim i drugim zračenjima ima uticaj na prirodu, život... Tako peta dimenzija povezana sa svešću i mislima utiče na zbivanja u fizičkom svetu.

Određeni saržaji svesti, poput misaonih poruka prostiru se u oba vremenska smera: od sadašnjosti prema prošlostii od sadašnjosti prema budućnosti.

Sadržaji svesti mogu stići do odredišta i pre nego što su krenuli u četvorodimenzionalnom prostor-vremenu.

U odnosu prema brzinama u prostor vremenu, sadržaji svesti se prostiru brže od svetlosti, a brži su i od trenutka-skalarnog prenosa.

Odnos različitih prostiranja prema brzini svetlosti zavisi i od smer vremena. Moguća su tri osnovna slučaja:

1. Kad je prostiranje sporije od brzine svetlosti vremenski smer je od sadašnjosti preme budućnosti.
2. Kada je prostiranje jednako brzinisvetlosti dešava se trenutni-skalarni prenos u sadašnjosti.
3. Kada prostiranje sadržaja svesti nadmašuje brzinu svetlosti, vremenski smer je od sadašnjosti prema prošlosti

Svojstva sadržaja svesti

 Mogu se prostirati brže od svetlosti i trenutnog prostiranja, taj svet je sakriven od telesnih čula, ne može se meriti poznatim uređajima, teži spontanom povećanju reda, vreme je usmereno od sadašnjosti prema prošlosti, sadržaji svesti nemaju poznatu masu i gustinu, procesi se dešavaju u petoj dimenziji svesti gde vladaju smisaoni odnosi, sadržaje svesti sačinjavaju i samosvesne sile i energije koje su povezane sa nekom višom svesnošću.

Nadsvest u teoriji relativnosti A.Ajnštajna je vreme i prostor objedinio u međuzavisnu celinu. Takvu predstavu je geometrijski razvio matematičar H.Minkovski. On je 1908 godine postavio četvorodimenzionalni koordinantni sistem u kome se položaj određuje u jedinstvenom prostor-vremenu sastavljenom od četiri koordinate prostora (x,y,z) i vremenom (t). U jednom području tih polja nalaze se događaji koji nisu povezani na uzročno-posledičan način tako da pojmovi – ranije, kasnije, prošlo, buduće...- nemaju opšti značaj. Tu imamo i uskraćenje jedne dimenzije. Naime, sadržaji svesti, koji izazivaju smisaonu podudarnost misli i događaja, povezani su sa petom dimenzijom svesti gde pojmovi – vreme, prostor, brzina, ranije, kasnije, ...- nemaju isto značenje kao u četvorodimenzionalnom svetu uzročno-posledične zavisnosti.

Petodimenzionalni obrasci, -nad- kao nadvreme, nadprostor, nadbrzina, nadsvetlosna brzina, nadenergija, nadsila, nadsimetrija, nadčulna stvarnost, naduzročni odnosi...

Ujednačeno vreme sa prostornim koordinatama uvodi nas u petu dimenziju.

Na taj način dobijamo dve simetrične jednačine za nadhiperbolički nadprostor u kome se vreme sadržaja svesti suštinski razlikuje od koordinata za četvorodimenzionalno prostor-vreme:

x²+y²+z²+c²t² - Cs² Ts² = 1

x²+y²+z²+c²t² - Cs² Ts² = -1

U petoj dimenziji svesti prošlost i budućnost čine dopunjujuću (komplementarnu) celinu večite sadašnjosti, zapravo, nadsadašnjosti. U njoj se događaji raspoređuju u vremenu, slično kao što se stvari razmeštaju u prostoru.

Peta dimenzija svesti u kojoj se dešava prenos misaonih sadržaja, je most ka višim oblastima stvarnosti i postojanja. U tim višim, duhovnim oblastima ispoljava se pravi smisao jedinstva delova sa celinom (holizma), samouvođenja reda iz nereda (uređeni nered, deterministički haos), zatim pojava poput trenutnog (skalarnog) prenosa, dubokog simetrijskog poretka i jedinstvenog polja sila.

Dakle fizika svesti dokazuje uticaj misli na događaje, a tehnologija svesti pokazuje na koji se način to praktično ostvaruje.

Ponašanje moždanih zračenja koja su povezana sa stanjima svesti, navode nas na elektromagnetne talase. Stanje duboke smirenosti fizički pokazatelj tog stanja su moždani talasi Fs=10Hz. Toj učestalosti odgovara talasna dužina Ls=3∙10і metara. Navedene fizičke mere povezane su i sa vremenom (Ts).

Talas koji je nastao slaganjem dva ili više talasa, iste učestalosti i jačine (amplitude), kada se oni prostiru duž istog pravca u suprotnim smerovima, pri čemu je fazna razlika od 180º, naziva se stojeći talas. Ako se oni prostiru iz mozga i nose sadržaje svesti, onda su to stojeći talasi svesti.

Kod stojećih elektromagnetnih talasa energija se ne prenosi iz jedne u drugu tačku, ta energija se prevodi u neku višu dimenziju-petu dimenziju svesti.

Ako povežemo jedinstvo delova sa celinom (holizam) onda se sadržaji svesti, upisani u moždanim zračenjima, rasprostiru po svakoj tački tih zračenja sa ogromnim talasnim dužinama. Kada moždana zračenja imaju uslove za stvaranje stoječih talasa a razlikuju se po jačini (amplitudi), onda se deo tih talasa vektorski prostire u dalje oblasti. Tako se u međudejstvu sa ostalim zračenjima neprekidno stvaraju nova stoječa polja energetski uronjena i u više dimenzije. Tako, mreža stoječih talasa svesti prati vektorsko prostiranje početnog talasa i rasprostire se širom fizičkog svemira a možda i susednih svetova.

Iz ovoga proizilazi da je vremenski doživljaj brzine sadržaja svesti (Cs) znatno veći od brzine svetlosti (c) pošto se događa u nekoj višoj dimenziji. Ova različitost između unutrašnjeg i spoljašnjeg vremena može objasniti pojavu da je prostiranje sadržaja svesti veće od brzine svetlosti, zatim skraćeno vreme u snovima i utisak o kraćem vremenu pri spavanju ili vreme-film, koji se dešava u trenutku –odmotavanja- kada je čovek u opasnosti.

Peta dimenzija je manja od jezgra atoma i mi kao i ceo naš svemir smo unutar te dimenzije. Zbog toga, mi smo u stanju da razumemo suštinu vasione i svoje svesti. Pogledom iz pete dimenzije sagledava se celovita stvarnost a ne samo ćulni svet i mislima voljno utičemo na događaje-kako čulne, tako i natčulne.

Preslikavanje misli u događaje vrši se trenutno u nultom vremenu, energija koja vrši taj rad ima beskonačnu veličinu:  E=mc   ili   E=mV/2  c=s/t  i  V=s/t    t=0      E=beskonačno    s=talasna dužina i pređeni put.

Tehnologija svesti – način kontaktiranja

            Živčane struje koje se prostiru u telu mislima izazivaju i odgovarajuće moždane talase koji se šire u okolni prostor. Na taj način misli preko moždanih talasa utiču na sile i energije u okruženju. Pod uticajem sile značenja javlja se težnja ka voljnom izazivanju istovremene podudarnosti između misaonih sadržaja i fizičkih događaja-sinhroniciteta. U ovom slučaju misaona slika o kontaktu sa vanzemaljskom inteligencijom teži da postane fizički događaj.

            Tako se zatvara krug, a u njemu, celokupna priroda (unutrašnja i spoljašnja) teži da ispuni naše misli i želje. Zato naše misli za ostvarivanje kontakta moraju da budu jednostavne, jasne, uverljive, i povoljne, tj. pojedinac ili grupa koja želi da ostvari kontakt mora imati smirene misli, ispunjene ljubavlju, i radosti.

            Mozak zrači talase sa malom energijom, tako da energija moždanih talasa dostiže najveće daljine. U tim talasima su sadržaji naših misli kao i energetski otisak celog bića. Na taj način naše «ja» pridruženo moždanim zračenjima, prostire se kroz celu prirodu, sve stvari.

Stanje svesti u ravnoteži je i simetriji sa fizičkim svetom, kao i sa duhovnom stvarnošću gde postoje, duhovna vasiona, sazvežđa, zvezde, planete, živa bića, neutroni, protoni, elektroni, neutrina, fotoni, u graničnim oblastima i talasi od oko 6Hz koji su bliski moždanim zračenjima i prenosiocima sadržaja svesti.

Projekat se bazira na člancima iz knjige Spasoja Vlajića/FIZIKA I TEHNOLOGIJA SVESTI, MOČ JE U MISLIMA,POBEDA BEZ POBEĐENIH/
02.5.2014.

________________________________________________________________________

NOVI PROJEKAT
-TIMOČKA METEORSKA MREŽA-
i na facebook stranici/pogledajte
https://www.facebook.com/pages/Тимочка-метеорска-мрежа/1602823476628664?ref=hl

________________________________________________